Priča o vinariji Jovac počinje početkom 20. veka, ali njen savremeni identitet počinje mnogo kasnije, u trenutku kada je trebalo odlučiti da li ova priča može ponovo da se pokrene.
Nakon više od tri decenije bez proizvodnje, vinogradi su zatečeni u potpunom zapuštenju. Zemlja koja je nekada davala vino poznato širom Evrope bila je obrasla, bez reda i bez sistema. Podrum je postojao, ali bez života. Sve je ukazivalo na to da je potrebno početi iz početka.
„Kada smo prvi put došli, zatekli smo vinograde koji su bili potpuno zapušteni, zarasli i bez ikakve strukture. Nije postojalo ništa na šta možete da se oslonite, samo prostor i ideja da ovde vino ponovo treba da nastane“, kaže Miloš Todorović.
Obnova je počela od zemlje. Parcela po parcela, vinogradi su pripremani, analizirani i ponovo osmišljeni. Sorte su birane pažljivo, u skladu sa mikroklimom i karakterom terena, sa jasnom idejom da svaka loza mora da ima svoju funkciju i smisao.
„Nismo želeli da obnovimo samo vinograd, već da postavimo temelj za narednih 50 godina. Vizija je bila da Jovac ponovo bude mesto gde vino ima identitet, a ne samo proizvod.“
U godinama koje su usledile, vinogradi su polako vraćani u život. Redovi loze ponovo su formirani, ritam rada uspostavljen, a svaka naredna sezona donosila je više sigurnosti i preciznosti.
Obnova podruma i pokretanje proizvodnje došli su kao prirodan nastavak tog procesa, ali ključna promena dogodila se u vinogradu, tamo gde vino zapravo počinje.
Danas, Jovac nije rekonstrukcija prošlosti, već rezultat odluke da se tradicija nastavi na novim osnovama. Vinogradi ponovo daju vino, ali ovog puta sa jasnijim razumevanjem mesta, vremena i cilja. To nije povratak na staro. To je novi početak iste priče.